Dedal
- misli za smisao srećnog života -

I čin

Dedal, mitski pronalazač, ubio je sestrića Tala ljubomoran na njegovu pronalazačku nadarenost. Od tada, prati ga loš usud i vreba prokletstvo pa on želi da se očisti od ubistva. Zato odlazi u proročište u Delfima.

(na scenu stupa Dedal)

Dedal: Šta je danas, nema nikoga, jel sam zakasnio?

Vratar: Nisi, ali proročište danas neće raditi.

Dedal: Da nije neka epidemija udarila u narod kad ste zatvorili svoja vrata?

Vratar: Slave se Atinini dani mudrosti, svi sveštenici su zauzeti obrednim igrama. Jednostavno je. Svati to i dođi sutra.

Dedal: A, to neće moći. Sav sam kao izgubljen. Sve mi se zbrkalo, proganjaju me aveti prošlosti i jedino mi odgovori u budućnosti mogu otkloniti košmare i to hitno. Ne mogu još jednu noć da provedem sa snovima o užasu. Čini se moraju odmah otkloniti, prokletstvo skinuti, jer jedan dan u mojoj koži je ples sa zmijama.

Vratar: Rekao sam ne može i ostajem pri tome. Pa slušajte, u Delfe su dolazili junaci i kraljevi i svi su čekali svoj red, nikada ova ruka nije primila mito da propusti preko reda.

Dedal: Pa moram danas bar da se posavetujem sa nekim prorokom.

Vratar: Ne može, jer primiti te na sveti današnji dan značilo bi skravljenje praznika koji će doneti nove snage našim prorocima, udahnuti im vidike novih inspiracija i obnoviti im energiju putem koje će vidati!

Dedal: Ma sklanjaj mi se sa puta! Mimo tvoje volje ću potražiti one koji mi mogu pomoći.

(okreće koplje koje drži u rukama ka Dedalu)

Vratar: Stoj da ti kožu ne razderem! Na koplje ću te nabosti napraviš li još samo jedan korak ka meni!

Dedal: Dolazim u ime Zevsa - ukloni se pred voljom Vrhovnog boga.

(Vratar uspeva samo da izgovori...)

Vratar: Zevsa!?

Skamenjuje se na samu pomisao da se suprotstavlja volji Boga. Zabada koplje u rupu u podijumu i ono mu služi kao štok dok su šake i stopalo šarke. Vratar nosi odelo smeđe boje sa šarama godova drveta i oko vrata lanac na kome visi drveni kvadrat sa mesinganom alkom. Dedal prilazi "vratima", pokuca alkom, čuje glas: "Slobodno", i hvatajući se za ruku, otvara vrata, ulazi i polako zatvara vrata. Vrata izlaze sa scene.

II čin

Dedal ulazi u proročište. Pred njim se nalazi Vrač.

Dedal: Srećan vam praznik.

Vrač: Ooo, dobro došli! U pravi čas - kao naručeni! Dođite, pridružite mi se i pomozite da isprobamo mašinu za odgonetanje sudbine.

Dedal: Mašinu za odgonetanje sudbina?!

Vrač: O, da da... Apsolutno moderan način za predviđanje budućnosti.

Dedal: Hm, da, da. Zato sam ovde, budućnost me i zanima.

Vrač: Vidite, ovaj pronalazak će definitivno raskrstiti sa zastarelim metodama kao što su: bacanje pasulja, gledanje u zvezde, tarot karte... I sa čitavim nizom drugih praznoverica.

(pokauje mašinu skidajući sa nje zavesu kojom je bila prekrivena)

Dedal: Verujem u sve što je novo, pa se i sam bavim istraživanjem neotkrivenih mogućnosti. Ali zar zaista verujete da su metode vaših prethodnika bile pogrešne?

Vrač: Vidite kako stvari stoje, stari proroci su više nagađali nego znali. Njihovo polje moći bilo je u stvaranju staza onima koji više nisu imali ideje za svoje korake, ispunjavali su praznine mozgova koji su se zakočili, projektovali su svoje snove, one za koje nisu bili obdareni da ih ispune, u ljude sposobne da ih ostvare. Njihov je zanat bio jedan vid umetnosti, u kojoj su oni bili vešti, čak virtuozi jer su ugradili sebe delujući kroz druge ljude u životne tokove, mitove i istoriju. U njihovom načinu ogledalo se njihovo iskustvo, znanje i predrasude njihove epohe, ali u njemu nije bilo ni tračka naučnih metoda.

Dedal: Pa šta se sada tu menja?

Vrač: Mašina sve tu menja. Ona je prekretnica pomoću koje mi danas započinjemo proces koji će svekoliku budućnost čovečanstva utvrđivati preciznim naučnim metodama.

Dedal: A kako to postižete?

Vrač: Obijasniću vam, ali da krenemo od vas. Sedite na bicikl i raskomotite se.

Dedal: Hvala.

Vrač:Kojim povodom dolazite u Delfe?

Dedal: Pa da čujem šta se ovde zna o mojoj sutrašnjici?

Vrač: Prošlost vaša? Pa šta je tu mračno?

Dedal: Likvidirao sam sestrića Tala. Došao sam da me očistite od ubistva.

Vrač: Tal... Poznato mi je to. Onaj mladić što je izumeo testeru...

Dedal: ...Šestar i Grnačarsko kolo.

Vrač: Pa vi ste onda Dedal - pronalazač poznat po surovosti povređene sujete!

Dedal:Da, hvala bogovima, na žalost to sam ja.

Vrač: Ne mogu vas očistiti od ubistva, videću šta predlaže vaša budućnost o tome. Ali, znam nešto što će vas utešiti.

Dedal: Sve što može otupeti zverske čeljusti moje savesti, drago mi je čuti.

Vrač: Kao što poljubac princeze pretvara krastavu žabu u velelepnog princa, tako ći i smrt patnjom žigosani život pretvoriti u večnu radost postojanja.

Dedal: Šta tu biti veselo kada mlada senka dospe u Hadovo carstvo melanholične monotonije.

Vrač: Mnoge će seni dospeti Haronovom barkom u Mračno carstvo, ali ne i Talova duša, on je bio pronalazač - čovek ispred svog vremena, pa će mu i život posle smrti biti ispred vremena.

Dedal: Zagonetni ste i potpuno iskreno ću vam reći da mi tu ništa nije jasno.

Vrač: To je ono što znamo mi proroci ili pak malobrojni međa nama. Kao što je Zevs svrgnuo oca i postao vrhovni bog, tako će jedan što će doći, car na magarcu, svrgnuti njega i vaspostaviti drugačiju hijerarhiju neba, zemlje i podzemlja. To novo podzemlje zvaće se Carstvo božje i imaće dve sobe: pakao i raj. Vaš sestrić Tal je sada u tom Raju.

Dedal: Neverovatno!!!

Vrač: Pre nego se vratimo Mašini i stavimo je u pogon, želim da znam da li možete da predpostavite koje u vašem načinu posmatranja sveta postoje sklonosti za probleme u budućnosti.

Dedal: Najveći deo mojih problema je fantomske prirode - problemi bez problema. Nastaju od oca slobodnog vremena i majke životne sile - po rirodi zanimljive zagonetke i obožavanja osećaja nemoći kao protivteže prirodnoj sili. Ovi problemi naređani jedan na drugi kao cigle i poređani u strane sveta koso čine zamak od začaranosti u kojoj moja priroda boravi da bi se pretvorila u princa. Kada želim da izađem iz zamka zamenjujem fantomske probleme putem provociranja okoline za realne, protivne meni, reakcije. Bez te suprotnosti, neprijateljstva u sredini koja me okružuje, moja mašina ne radi. I što je suprotstavljenost veća, to je moja borba žešća, a ja zadovoljniji.

III čin

Dedal i Ikar sede na stolicama zatočeni u labirintu.

Dedal: Nije mi žao da trunem ovde.

Ikar: I ja sa tobom. Dozvoli sebi da i to primetiš.

Dedal: Ubio sam Tala jer je njegov dar pretio da prevaziđe slavu mojih pronalazaka i jedino sam pomažući Tezeju da ubije Minotaura mogao oprati krv sa svojih ruku. Sada mi je obraz čist.

Ikar: Krvlju Minotaura pereš krv Tala, ruke ti i dalje ostaju krvave. Zbog toga se i nalaziš zatočen u labirintu, a i ja sa tobom.

Dedal: Pomogao sam Tezeju da se Asterija ubije da bih oslobodio Atinu strašnog danka, pa sedam mladića i sedam devojaka iz najboljih kuća svake godine Atina je slala da se nahrani Minotaur iz labirinta.

Ikar: Dedale, pogledaj oko sebe: u lavirintu smo i nema nam izlaska. A ti o sebi, o svojoj veličini i žrtvi. U krug ista priča u nedogled.

Dedal: Ikare, najvažnije je pred sobom biti čist, svi ti mladići i devojke koje je Atina poslala po kazni bogova da se nahrani Minotaur...

Ikar: Po volji bogova, ti si im pomrsio planove i sada je kazna pala na tebe i mene.

Dedal: Briga me za volju bogova, Atinjani su bili nevine žrtve i sada je tome kraj. Atinska omladina više ne mora da strepi od čeljusti nemani.

Ikar: omladina Atinska će sigurno doživeti zrele godine, ali šta je samnom. Nisam spavao ni sa jednom devojkom, niti obišao svet. Nisam učestvovao ni u jednoj bitci ni na Olimpijskim igrama. Nisi mi dao vremena.

Dedal: Ti Ikare nemaš nade i nikada ne bi mogao biti moj naslednik, u tebi ne postoji seme stvaranja jer nada je inspiracija.

Ikar: Nije važno da li ću te naslediti, samo da ne ostanemo zatočeni u ovom labirintu kao što je ludak zatočen u svojoj podsvesti.

Dedal: Ne zanimaju tebe devojke niti da vidiš svet.

Prozreo sam tvoje srce, tebe zanima moć, ti želiš da vladaš.

(ustaju sa stolica) Da od stolica napraviš zanat, da se ponašaš tako da tvoja stolica moći pusti što dublje korenove, da razvije što veći krošnju uticaja, da bi jednom mogao da se poistovetiš sa bogovima, da se jednom uspeš na nebo.

Ikar: Da, to je moje srce, ja to želim.

Dedal: Onda upotrebi stolicu (dok Dedal priča, Ikar okreće stolice i provlači ruku kroz rupu na sedištu i kaiš na naslonu, pa to isto uradi i sa drugom stolicom) iskoristi svoju moć da sebi napraviš krila koja će te kao pticu vinuti do oblaka i iza njih, da bi zavirio u nebeske odaje bogova i od njih bio priznat kao njima sličan. Hajde Ikare leti na krilima svoje moći, na krilima svojih stolica.

Web Designer / Master:
[email protected]