Opomena

Znam
Poći ćeš putem
Kud đavoli senke bacaju
Nema granica pilulama radoznalosti
U glavi tvojoj
Lupaćeš njom u zidove
Misleći da otvaraš tajne odore
I rep ćeš vražiji
Ljubiti ko bližnjeg svog

Prodavaćeš pera sa krila svojih
Za kokain ili dop
Služićeš prah nozdrvama svojim
S oreola svog

Pržiće vatrom krize
Meso udove tvoje
Misli će ti kupovati za groš
U nos ćeš stavljati sve više
Još loš sečen ološ

A negde kasnije
Kad korak nesigurno iz zgloba ispada
Prijatelj će ti postati pećina
Prazna i hladna
Samo će nada puniti blagom njen jarak
U sivilu mozga svog
Čućeš da krici pećine dozivaju te
I strah ćeš zajahat stvaran

Buzdovanom sa iglom na čelu
Lupaćeš nevešto svoje vene
Ruke će ti se pretvoriti u odelo
Što na vetru leluja
A zatim i celo telo
Moljac će dopa
Leteti oko tebe
Grišće ti zube jetru znoj i telo

Nigde da staneš
Tla ispod nogu nema
U svojoj koži ostaćeš sam
U tvojoj šaci
Naći će pare za opelo
Da bar posle života
Ti ne budeš sam